Један успешни бизнисмен ушао је у дубоку старост и схватио како је дошло време да га неко замени.

Уместо да сам изабере свога наследника међу својим помоћницима или својом фамилијом, одлучио је урадити нешто неуобичајено. Позвао је све потенцијалне кандидате, финансијске директоре, шефове одела и погона, благајнике, саветнике и одржао им следећи говор:

”Драги пријатељи, дошло је време да ја завршим моје пословање и одем у заслужену пензију. Такође, сада је најбоље одредити новог генералног директора који ће водити нашу фирму у будућности… Одлучио сам да ће то бити један од вас.”

Млади перспективни шефови били су збуњени…

”Даћу сваком од вас по једно семе. То је врло специјално семе. Желим да га посадите и заливате и да се поновно окупимо следеће године како бисмо видели шта сте урадили с њим. Тада ћу одлучити ко ће бити мој наследник.”

На том је састанку био и Џим, и као сви присутни добио је семенку.

Када је стигао кући, поделио је са својом женом директорово размишљање и они одлучише заједно неговати семе из којег ће никнути биљка.

Пронашли су лепу теглу, ставили ђубриво, узели термометар, прочитали неколико књига о неговању биљака и живели у ритму новости из тегле.

Сваког су дана заливали земљу и нестрпљиво ишчекивали да нешто никне.

Након 20-так дана, неки од Џимових колега већ су почели у уреду говорити о биљци која расте. И Џим је са супругом свакодневно гледао у теглу, али се ништа није догађало. Прошло је више од месец  дана и још увек се ништа није догодило. Сада се већ навелико расправљало о биљкама.

На заједничким ручковима размењивале су се практичне идеје о брзом расту и Џим је схватио како једино код њега нема ничега и да је једино он неуспешан.

Ни шест месеци касније ништа није никнуло у Џимовој тегли.

Почео је веровати како је у нечему погрешио. Можда превише воде или лоше ђубриво или,  нешто друго, што није могао објаснити. Знао је да је учинио најбоље што је могао и било му је жао што је без резултата.

Година је ускоро прошла  и млади шефови су се са својим биљкама поновно окупили око генералног директора. Џим је рекао својој жени да неће носити празну теглу, али га је она, ипак, успела на то наговорити, рекавши му нека поштено каже шта се догодило. Осећао је мучнину и подмукли бол у стомаку.

Ово ће, слутио је, бити за њега најнепријатнији тренутак у животу. Ипак, знао је да је она у праву и био је чврсто уверен како ништа није погрешно учинио. Унео је своју празну теглу у собу за састанке. Угледао је на столу различите, пажљиво однеговане биљке. Све су биле прелепе, управо, неодољиво привлачне у својој бујности.

Ставио је, уз подсмех својих пријатеља, своју празну теглу на под. Био је у праву. Пред њим су били тужни тренуци.

Када је генерални директор стигао, погледом је прелетео преко свих биљака и поздравио кандидате. Џим је покушао бити што даље од њега како не би сусрео његов поглед.

”Како сте их само лепо однеговали!” – почео је генерални директор. ”Видим да ми неће бити једноставно пронаћи наследника…” И, у том је часу спазио празну теглу. Затражио је од потпредседника да је донесе и доведе власника напред. Џим је протрнуо.

”Сада ће ми се грохотно смејати… Можда ће ме избацити из фирме” – помислио је.

Када је иступио, генерални директор га је упитао шта се  догодило са његовом семенком? И Џим му је све, искрено и поштено, испричао. Генерални директор затражи од свих да седну – осим Џима. Погледао их је и рекао:

”Џим, веома сам поносан на тебе… Поштовани, Џим је нови генерални директор фирме!”

Свима је то изгледало, готово, нестварно, посебно Џиму.

”Па… како је то могуће? Моја тегла је празна…”, – муцао је збуњено.

Стари генерални директор појасни: ”Пре годину дана ја сам свакоме од вас дао семенку из које не може ништа никнути. Дао сам вам мртво семе, стерилно. Сваки од вас, када је видео да ништа не расте, одлучио је заменити га здравим семеном. Сваки од вас – осим Џима. Сви сте ми донели биљке и цвеће од вашег семена, а не од мог. Једино је Џим поносно прихватио неуспех и имао довољно храбрости и поштења да ми донесе празну теглу. Ви сте сви тражили успех – по сваку цену, а Џиму је његово поштење било важније од успеха. Због тога је он данас генерални директор


И настави:


”Ако сејете поштење, пожњећете поверење.

Ако сејете доброту, пожњећете пријатељство.

Ако сејете понизност, пожњећете праву величину.

Ако сејете једноставност, пожњећете трајну радост.

Ако сејете отвореност, пожњећете респект.

Ако сејете оданост, пожњећете успех.

Ако сејете опроштај, пожњећете помирење.

Ако сејете искреност и љубав, пожњећете вечну радост и срећу.

Зато, пазите шта сејете, јер то ће нам одредити што ћемо касније жњети.”


НАСЛОВНА О НАМА ПРЕДСЕДНИЦА АКТИВНОСТИ КОНТАКТ